Najveći problem savremenog doba je tkz. neuhranjenost tipa B, tj. hronični nedostatak osnovnih mikromaterija, koji se danas na žalost često pojavljuje već u detinjstvu, a ima za posledicu ozbiljne zdravstvene probleme u budućnosti.

Dakle, zdravlje čoveka u velikoj meri zavisi od njegovog načina života i ishrane.

Piramida ishrane je pregledan grafički prikaz zdravog načina ishrane. Zasniva se na najnovijim rezultatima istraživanja vezanih za zdravlje i ishranu. Bazu piramide čini redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana. Na sledećem nivou se nalaze voće i povrće, žitarice i biljna ulja, zatim slede mesa (riba, životinjsko i živinsko meso), mlečni proizvodi i na kraju najnezdravija hrana poput sokova, šećera, soli, belog hleba iz kojih treba jesti što manje i koji u sebi sadrže izuzetno veliku količinu ugljenih hidrata.

Ugljeni hidrati su čovečanstvu tokom više miliona godina bili nepoznati. Čovek je jeo ono što je našao u svom okruženju, pripremao hranu iz ulovljenog plena i sakupljenih plodova.

Namirnice prepune ugljenim hidratima (hleb, šećer, krompir) čovek koristi od razvoja poljoprivrede, dakle od pre oko 5-10000 godina.

Tokom `80 godina je započela fobija od masnoće. Na tržištu se pojavila ogromna količina niskokalorične hrane, što je dovelo do pojave sve više gojaznih osoba i šećerne bolesti. Kada čovek jede malo masti, potrebno mu je više ugljenih hidrata da bi bio sit. Sada je već dobro poznato da je bojazan od prirodnih masti bila jedna velika greška.

Svaki svarljiv ugljeni hidrat se u crevima razgrađuje u šećer, koji se zatim apsorbuje u krvotok i time povećava nivo šećera u krvi. Kao rezultat toga nastaje insulin, hormon, koji skladišti masti.

LCHF (engl. Low Carb, High Fat.) podrazumeva ishranu sa malo ugljenih hidrata i veće količine belančevina (0,75-2 g/kg telesne mase).

Ova ishrana pomaže u iskorišćavanju nagomilanih masti u organizmu, tako što smanjuje nivo insulina. Naučno je dokazano da ljudi, koji koriste LCHF ishranu, mogu da jedu onda kada žele i koliko žele, a da pri tom održe normalnu telesnu masu.

LCHF ishranom se zapravo vrši eliminisanje šećera i skroba iz ishrane i time dolazi do stabilizacije nivoa šećera i insulina u krvi. Prevelika količina insulina u krvi sprečava sagorevanje masti i nagomilava višak hranjivih materija u masnim ćelijama. Kao rezultat toga nastaje nedostatak hrane u krvi, koji se manifestuje pojavom gladi.

Primenom LCHF ishrane oscilacije nivoa šećera u krvi se smanjuju na minimum, pa se naročito preporučuje za dijabetičare.

U sklopu LCHF ishrane se mogu koristiti i fermentisana ulja. U njima se nalaze materije neophodne za normalno funkcionisanje organizma, a koje čovekov organizam nije sposoban da proizvede.

Fermentacija je hemijski proces tokom kojeg dolazi do razgrađivanja organske materije uz pomoć dejstva enzima. Ovaj proces se pretežno odvija uz upotrebu bakterija i gljiva (npr. šećer se razgrađuje bez kiseonika).

Ulja nastala fermentacijom su bogata nezasićenim masnim kiselinama i vitaminima. Imaju izuzetno pozitivan uticaj na spoljašnost, raspoloženje i zdravlje (jačaju imuni sistem, smanjuju zapaljenske procese, holesterol i krvni pritisak, sprečavaju nastanak srčanih oboljenja i ublažavaju bolove u mišićima), ali samo onda ako se pripremaju od 100% prirodnih sastojaka.

Pređite na LCHF ishranu i učinite najbolje što možete za svoje zdravlje.